Ваљево
Ваљево се развило на раскрсници трговачких путева у западној Србији. Тешњар, стара четврт на десној обали Колубаре, чува изглед некадашњих трговачких улица.
Историја на Колубари
Ваљево се у писаним изворима помиње 1393. године. Град је растао код ушћа Градца у Колубару, на путевима између планина и равнице. На десној обали развила се стара трговачка четврт. На прелазу из XIX у XX век на другој обали, дуж данашње Улице кнеза Милоша, настало је ново градско средиште.
Почетком 1804. године кнезови Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин били су заточени у Муселимовом конаку пре погубљења у Сечи кнезова. Погубљења су била један од непосредних повода за Први српски устанак. Конак и Кула Ненадовића осветљавају различите стране те историје: османску управу и војне потребе устаника.
Стара варош и музеји
Почните у Тешњару на десној обали. Уска улица, мале радње и куће показују како је трговина обликовала четврт. На другој обали, поставка Муселимовог конака приближава догађаје из 1804. године.
Места сећања
Брдо Видрак говори о историји XX века. Споменик вајара Војина Бакића подсећа на отпор и погубљења током Другог светског рата. У Бранковини сећање чувају старе школе, гробови и места везана за породицу Ненадовић.
Личности ваљевског краја
Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин били су кнезови чија је смрт везана за догађаје из 1804. године. Алексин син, свештеник Матеја Ненадовић, учествовао је у устанку. Историја његове породице представљена је у Бранковини.
Песникиња Десанка Максимовић провела је део детињства у Бранковини и тамо је сахрањена. Старе школе и сеоски предео приближавају места која је познавала од детињства.
Шетња обема обалама
Почните у Тешњару, пређите Колубару до Муселимовог конака и по жељи наставите до Куле Ненадовића на Кличевцу. За Бранковину издвојите посебну посету. Друга могућност је шетња из града долином Градца.